Muzej Bardo – istorija
U vreme otomanske vladavine zvanična rezidencija kraljeva bila je u unutrašnjosti Medine (starog grada). Suočen s velikim vrućinama, vlažnošću i skučenim prostorom, kralj je tražio mesto u kome će boraviti tokom leta koje, sem ostalog, treba da pruži toliko željenu svežinu (koren reči bardo). Kraljeva se ne poriće, pa je ubrzou netaknutoj prirodi sagrađeno reprezentativno zdanje – palata atraktivnog izgleda i veličine.
U međuvremenu palata je doživela mnoge izmene, da bi u XIX veku kralj odlučio da se na izabranom mestu izgradi čitav kompleks, koji bi obuhvatao kraljevsku palartu, džamiju, kasarnu, parlament… Primer su, naravno, sledili i drugi iz vrha vlasti, sve dok kralj nije odlučio da sebi i porodici potraži novo mesto boravka dalje na severu. Palata je ostala prazna, pa su se aktuelni kralj i francuski arheolog složili da je to pravo mesto za arheološki muzej – za čuvanje i smeštaj mnogobrojnih starina tuniske prošlosti. Kraljevska palata prerasta u nacionalni muzej, koji će vremenom izrasti u prvorazrednu kulturnu instituciju. Sa mnogobrojnih lokaliteta širom Tunisa pristigli su najrvredniji i najlepši pronađeni i sačuvani ostaci i primerci velikog blaga različitih naroda i civilizacija, koje us kraće ili duže boravile na ovim prostorima, ostavljajući tragove svog prisustva i načina života. Rođen je znameniti muzej Bardo, istorija na dlanu, stecište mnogobrojnih turista i istraživača.
Prateći istorijski hod, bogata muzejska postavka obuhvata eksponate svrstane u pet osnovnih kolekcija: praistorijska era, feničansko doba, rimsko nasleđe, vizantijska i islamska era.
