Matmata – istorija
Početak priče nas vraća u daleku prošlost, kada su starosedeoci Berberi, bežeći od ratova, gradili naseobine na prostorima od Matmate do Libije. I tako su na padinama planine nicale neobične kuće, iskopane u glini. Svaka soba – jedno udubljenje, a njihov broj primeren potrebama porodice: dnevna, spavaća, kuhinja, ostava… Jedini otvor – ulazna vrata. Zimi ušuškane i tople, leti s toliko potrebnom hladovinom. Palme i maslinova stabla sadili su kilometrima daleko, da zelenilo ne otkrije njihova staništa. Do vode su dolazili skupljanjem kišnice u posebnim rezervoarima.
Nakon sticanja nezavisnosti, uz podršku vlasti, pružene su im olakšice da se nastane u selima i gradovima poput nove Matmate i da koriste blagodeti urbanog života. Mnogi su prihvatili izazov, drugi su, verni porodičnoj tradiciji, ostali. Neki od njih žive od turističkih grupa i poseta (dočekuju ih čajem od mente i domaćom lepinjom). Većina živi od poljoprivrede ili stočarstva. Stoku, zečeve i živinu čuvaju u stajama izdubljenim u stenama. U rejonu Matmate izbrojano je oko 750 „pećina“, od kojih je 40 posto naseljeno (uočljive su tek kada im se sasvim približite). I ma kako čudno zvučalo, kažu da su takva staništa zdrava, iz mnogo razloga. Sve je prirodno. Nema cementa, hemikalija, zagađenja bilo koje vrste.
