Keruan – Istorija pod vedrim nebom
Ostavljajući za sobom polja ispresecana ogradama kaktusa, s razumljivim uzbuđenjem i iščekivanjem stižemo u Keruan, koji izranja iz prostrane ravnice.Prvi arapski i muslimanski grad u severnoj Africi.
Keruan je osnovan daleke 670.godine: postao je glavni grad države koja je obuhvatala prostor današnjeg Maroka, Tunisa i Alžira. Prema nekim istorijskim izvorima, grad je osnovan ranije, ali su ga udružena berberska plemena predvođena jevrejskom princezom Kahinom razrušila. Grad je, vele ljudi od struke, dobio naziv prema arapskom imenu vojnog logora.
Zašto je Keruan podignut u središtu Tunisa, na blagoj visoravni udaljenoj 25 kilometara od obronaka planine Atlas i 80 kilometara od obala Sredozemnog mora?
Presudni su bili razlozi bezbednosti.Sa mora i njegovih obala opasnost su predstavljali pohodi flota Viznatijaca, sa planine napadi Berbera, koji su gradili svoaja staništa na njenim padinama.Žitelji novog grada mogli su da osmatraju prostore koji ih okružuju i da na vreme uoče nadolazeću opasnost da bi blagovremeno pripremili odbranu.da je opasnost bila realna potvrdio je i sled istorijskih događaja.
Keruan – srednji vek
U srednjem veku starosedeoci Berberi su bili podeljeni po verskoj osnovi: jedni su bili hrišćani (jednobošci), drugi pagani (mnogobošci). I jedni i drugi su bili protiv pridošlih Arapa, pa i onda kada su vremenom postepeno prihvatili Islam kao svoju religiju.
Najveći otpor predvodila je berberska žena, koju su Arapi nazivali kahina (sveštenica), a istina o njoj i njenim vojničkim sposobnostima preplitala se s mitovima i legendama, do vizije da može da predviđa budućnost i da će pronaći svoju kraljevinu u Alžiru, u planinama Ores (deo Atlas planina). Ona je stvorila moćnu vojsku i nakon zauzimanja Keruana proterala Arape u Libiju.
Keruan – invazija na Tunis
Druga snažna invazija na Tunis usledila je 710-711.godine, kada je pristigla arapska vojska iz Damaska, koji je u to vreme bio glavni grad muslimanskog carstva. Pridružili su im se Berberi koji su u međuvremenu prihvatili muslimansku veru. Kahini nije pomogao ni očajnički korak: spalila je sve što se spaliti moglo verujući da će se Arapi povući pred prizorom „spržene zemlje“. Procena je bila pogrešna.Arapi su se nakon pobede konačno nastanili na tim prostorima, nastavljajući pohod ka Alžiru i Maroku. Kasnije, ankon prelaska Gibraltara, i u Španiji i Portugalu, predvođeni berberskim vođom Tarukom ben Ziadom. Za taj deo pohoda vezana je i neobična istorijska zanimljivost. Svestan brojčane inferiornosti svojih snaga (odnos je bio gotovo 6:1 u korist Španaca), Taruk je doneo naizgled nerazumnu odluku: spalio je svoje brodove i ratnicima poručio: „Nema predaje. More je iza vas, neprijatelj je ispred vas.Izaberite put kojim želite“.U odlučujućoj bici Arapi su izvojevali pobedu, a među poginulima bio je i španski kralj Ludovič Rodrigez.
Za to vreme u Keruanu i oko njega je zavladao mir.Arapi i Berberi su nastavili da žive jedni sa drugima, a islam je vremenom, nakon što su ga prihvatili i ostali Berberi, postao jedina religija.
