(NE)POZNATE PALME
Uobičajena predstava o palmama počinje i završava se slikom usamljenog drveta, sa visokim golim stablom i prepoznatljivom krošnjom pri samom vrhu, u kojoj se prelamaju zraci sunca. Mnogi će je s razlogom nazvati ukrasnom i egzotičnom biljkom, neki će je nazvati i mediteranskom.
Oko tri miliona stabala palminog drveća, u plantažama ali i rasutih širom zemlje, deo su ukupnog nacionalnog blaga. Njihovo poreklo, saznajemo, nije mediteransko, iako ih mnogi vezuju za te prostore. Na ove i šire prostore doneli su ih Feničani, a kao zemlje porekla pominju se Saudijska Arabija, Jemen, Liban… Vremenom se potvrdilo da je najbolje mesto za njih – Sahara, zapravo usamljene oaze, u kojima su palme neporikosnoveno, ponekad i jedino rastinje, potvrđujući životno pravilo: gde ima palmi ima i vode. Ovdašnji vernici su skloni verovanju da su ova dva drveta – maslina i palma – došla iz raja i da ih je sam Alah poslao na zemlju!
Nasuptot ustaljenim predstavama iznenadiće saznanje da ih ima više destina vrsta. Životni vek ime od 30 do 300 godina. Izuzetno i hiljadu. Rastu do visine od 20 do 30 metara, u planinama, saharskim oazama, na obalama reka i mora.
Koren ime je iz dva dela: donji prodire duboko u zemlju i do šest metara, šireći se na sve strane, a drugi, uočljiv, na samoj površini zemlje. Prvi u potrazi za vodom, drugi da upija kiseonik.
