I KAMILE PLAČU
Kamila ili deva, nazivaju je i pustinjskom lađom, je najpoznatija životinja u Sahari, prepoznatljiva po karakterističnom izgledu i izdržljivosti: može da preživi 5-10 dana bez vode, čak i 17, ali kada se dočepa izvorišta može da popije i svih 130 litara. Dnevne potrebe može da namiri sa pet kilograma hrane (sena i zobi) i 25 litara vode.
Jednogrbe žive u severnoj Africi, Maloj Aziji i Arabiji, delom i u Americi i na Javi. Ima ih oko 20 vrsta. Uslovno se dele na dugonoge (za jahanje) i teži tip za nošenje tereta (i do 250 kg). U laganom hodu prelaze oko četiri kilometara na čas, u kasu i do 20 kilometara. Dnebno se lako kreću do 12 sati i mogu da prevale i po 150 km, izuzetno i dvostruko više. Veoma su izdržljive. Mogu da putuju četiri dana bez odmora (nakon toga potreban im je odmor od 30-40 sati).
Kamile u Sahari
U Sahari se uzgaja poseba tip tzv. lake i brze kamile (meneri), koje se uvežbavaju i dresiraju za trke, i mogu dostići brzinu do neverovatnih 80 km na sat. Trke kamila su veoma popularne na jugu Tunisa (organizuju se posebne svetkovine) i predstavljaju zanimljivu turisitčku atrakciju.
Zahvaljujući snažnim dugim nogama i širokim košitama kružnog oblika lako se kreću po pustinjskom pesku (manje propadaju), pa su nezamenljiv pratilac Beduina, koji ih koriste za transport šatora i pokućstva, ali iza izletnički safari turista preko pustinjskih dina (izazov koji ne propušta ni jedan posetilac tuniskog juga).
Dobar su „izvor“ hrane, mada se kao izuzetno korisne životinje nerado ubijaju. Kamilje meso pripremljeno na različite načine može se naći i na porodičnoj trpezi, ali i u ponudi ekskluzivnih restorana. Njihovo mleko je hranjivije od mleka drugih životinja i može duže da se čuva bez dodatne termičke obrade i frižidera. Koža se koristi za izradu šatora i prostirki i za niz zanatskih proizvoda, koji su na visokoj ceni. Kamile imaju izvrsna čula koja im pomažu da nadaleko osete prisustvo vode, pa ljudima u nevolji (u pustinji) jedino preostaje da se prepuste da iz „odmvedu“ do nevidljivih izvora.
