Keruan – VODA KAO DRAGOCENOST
Današnji Keruan broji oko 170.000 stanovnika i predstavlja peti po veličini grad u Tunisu, a nakon Meke, Medine i Jerusalima, četvrti muslimanski sveti grad, u koji vernici, pre sveta iz Tunisa, dolaze na hodočašće bar jednom u životu. Stecište miliona turista i znatiželjnih iz celog sveta, ali i naučnika i istraživača.U njemu su gotovo na svakom koraku uočljivi tragovi bogatog istorijskog nasleđa, ali i sve ono što grad čini savremenim. Keruan je značajan zanatski centar ali i sedište modernih fabrika automobila (francuskog „opela“ i japanskog „isuzu“) i fabrike duvana.
Jedno od najatraktivnija odredišta koja treba videti i doživeti izbliza su stari bazeni za vodu ili ono što je od njih ostalo. A s njima i uz njih teče priča o životu ljudi u prošlosti i njihovoj stalnoj borbi za opstanak u suočavanju s ćudima prirode, koja na ovim prostorima nije bila previše darežljiva.
Udaljenost Keruana od mora i planine štitila je njegove stanovnike od iznenadne najezde neprijatelja, ali je otvorila nove probleme, pre svih snabdevanja vodom za piće.Zimi su padavine i kućni rezervoari bili dovoljni, ali kada tokom leta upeče zvezda i temperature dosegnu do 45 podeoka, stvari su se iz osnova menjale.Da bi obezbedili čuvanje zaliha vode tokom cele godine Aglabidi su gradili bazene.U okolini Keruana niklo je 20 bazena.Uporedo, jedan veći i drugi manji. Voda je kanalom dovođena iz reke: najpre je punila manji bazen preččnika 35 metara, koji je imao ulogu prirodnog filtera, a zatim se prelivala u veći, prečnika oko 180 metara, oba dubine 4,5 metara, sa meračem nivoa vode u sredini. Voda je dugim kanalima vođena do korisnika: za piće i navodnjavanje. I tako do nove kišne sezone i novog punjenja rezervoara.Danas predstavaju nezaobilaznu turističku atrakciju i rado posećeno šetalište meštana.
