NOŠNjA

Tradicionalna ženska odeća koja se nosi spolja (pokriva celo telo osim lica i ruku, neke pokrivaju čak i nos) je u dve boje. Većina nosi belu (safari) – boja sunitskih muslimana, dok crnu boju (hajk), recimo u Tozeru, obično nose šiti. Tu vrstu odeće devojke nose počev od 15 godina. Ona je obično od tankog lanenog materijala, u novije vreme od svile i drugih lakih sintetičkih tkanina. Mlade žene, osim u specijalnim prilikama (narodna nošnja) ne nose ovakvu odeću.

Huli je oblik tradicionalne ženske haljine duge do tri metra, sa dekoracijom (obično je plave, tamono-crvene ili zelene boje), ispod koje nose košulju dugačkih rukava od pamuka ili vune. Ulogu kaiša zamenjuje više sastavljenih kanapa sa srebrnom alkom na kraju (oko struka), kojima se zateže haljina. Delovi kanapa sa prednje i zadnje strane prelaze preko ramena, koje pričvršćuju srebrnim broševima (služe i kao ukras). Između je moguće uširi i koji džep.

Tradicionalna muška odeća – žeba (alternativa egipatskim galabejama od kojih se razlikuje), namenjena je za svečane prilike i ceremonije (nosi se, recimo, u vreme ramadana). Ima duge rukave, zatvorena je do grla (sa otvorom u sredini), vezenim bordurama i dužine ispod kolena (cena zavisi od složenosti veza, načina izrade i, naravno, od kvaliteta tkanine). I još jedna osobenost: kada se rašire ruke, širina žebe jednaka je njenoj dužini.

U gradovima nose kapu – šešir, crvene boje, nalik fesu.