Sidi bu Said – mesto za život
Sidi bu Said – zašto plava boja?
I kako ništa u životu nije slučajni, i plava boja nije se „uselila“ spontano. Simbolično, to je boja neba i mora, koje zapljuskuje obale gradića, preneta na vrata i prozore sa ukrasnim rešetkama i isturene terase i doksate od rezbarenog drveta, iza kojih, kažu, žene vide sve što se zbiva na ulici a same ostaju nevidljive za posmatrače spolja.
Plava boja osim estetske ima, vele, i svoju praktičnu stranu: obija komarce! Prozaično, rekli bismo, ali i korisno.
Kada bi sledili obične ljudske želje, većina Tunižana bi za svoje mesto stanovanja izabrala baš ovo mestašce. Izvanredan položaj na prelepim brežuljcima odakle puca pogled na more i Tuniski zaliv, ugodna mediteranska klima, krivudave popločane ulice u moru zelenila i cveća, ukusne zanatske radnje, likovna kolonija, blizina glavnog grada i nesvakidašnja opuštenost i mir, samo su neka od obeležja varošice koja privlači i osvaja, poziva ljude da trajno ostanu. Ovde su, kažu, upućeni najviše cene zemljišta i kuća u celoj zemlji.
Možda u svemu tome valja potražiti objašnjenje što je ovaj grad stecište umentika, ne samo sa tuniskih prostora, koji u njemu nalaze neiscrppnu inspiraciju za svoja dela, uz gotovo nezaobilazno belo i plavo, izlažući ih u ukusno uređenim likovnim galerijama, ili, što su upravo na spoju Sidi bu Saida i Kartagine, u naselju Bur Sahil, u bajkovitom okruženju, smeštene rezidencije i ambasade mnogih i što je nedaleko, oslonjena na jedan od najznačajnijih lokaliteta – drevnu Kartaginu.
Tipična odlika grada su i kapije zgrada. Pred namernikom izranja čitav niz kapija, naravno u plavom, urađenih sa mnogo mašte i ukrasnih detalja, od zaštitnićke Fatimine ruke, brava i kvaka za decu i odrasle, do kapija u kapijama (za pešake ili prevozna sredstva).
