Sus – GOVOR MOZAIKA
U delu stare tvrđave Kasbah, na visoravni, odakle dominira gradom, smešten je Nacionalni muzej, drugi po veličini u ovoj zemlji (bogatiji je samo muzej Bardo u glavnom gradu), otvoren 1980. godine. Izložbena postavka obuhvata vredne eksponate feničanske, rimske i viznatijske kulture, pronađene na ovim prostorima.
Najbrojnije i najvrednije bogatstvo muzeja su mozaici pronađeni u Susu i širom Tunisa, čiji se nastanak vezuje za dolazak Rimljana. Najstariji datiraju iz prvog veka, a odlikuju ih jednostavne forme, korišćenje, uglavnom crno-bele boje, sa motivima biljaka i cveća. Već u II veku izrada mozaika (spoj umetničke kreacije i zanata) prerasta u neku vrstu industrije (svaki grad je imao radionicu), u početku za dekoraciju podova i kuća najimućnijih, kasnije i za ukrašavanje pozorišta, hramova, kupatila. Izrada mozaika prerasta u modu i biznis, a ukrašavanje podova i kuća u prestiž bogatijih Rimljana i Tunižana, uz korišćenje posebnog mermera (oris), žute, ružičaste, zelene i crne boje… Domaćeg ali i uvoznog porekla: Italije, Egipta i Grčke. Pristigli su i vični majstori iz Grčke i Rima. Šiori se i krug tema: mitologija, božanstva, lov i ribolov, biljni i životinjski svet, godišnja doba, javni događaji i predstave (proslave, takmičenja, borbe gladijatora, trke, zodijački znaci), do scena iz svakodnevnog života… Svaki mozaik – jedna priča. Slika života, u kojoj se prepliću stvarnost, verovanja i nade, religijska i druga osećanja, strah od nepoznatog… I delić istorije koji nam pomaže da iz ondašnjih umetničkih mozaika slažemo kockice prošlosti.
