Tajne slanog jezera Šat Džerid i Sahare
Od Tozera do Duza, koga nazivaju i vratima Sahare, put najvećma (oko 40 kilometara) vodi preko Slanog jezera Šat Džerid, najvećeg jezera te vrste u Tunisu. Dugo je oko 250 a u proseku široko oko 20 km. I ma kakve bile vaše predstave o tom geografskom fenomenu, neće izostati mnogobrojna iznenađenja koja je sama priroda mogla da podari.
Kad more postane jezero
Utisak prvi: nema jezerea, ni očekivanog vodenog prostranstva. Vode ima, ali tek sporadično, u kanalima koji sa jedne i druge strane uokviruju dug asvaltni put, završavajući se bazenima i stanicama za početnu preradu soli.
Iznenađenje drugo: umesto vodenog jezera ogromna glatka površina, staklastog sjaja, koja se pruža unedogled, ukupne površine oko 5.000 km².
Iznenađenje treće – boje. Čitav spektar boja. U kanalima vode s obe strane puta, ali i na izloženim gomilama soli. Uticaj bakterija, mikroba, soli i sunca.
A sve je počelo milionima godina unazad. Tu gde je današnje slano jezero, bilo je more. Sredozemno ili neko drugo, svejedno. Tektonske i geološke promene učinile su svoje. More se povuklo, a iza njih su ostala jezera, i Šat Džerid, najveće među njima. U njima ogromne akumulirane količine soli. Kiše koje s jeseni i tokom zime dolaze iz Sredozemlja oblacima „dopunjuju zalihe“. A kada upeče zvezda, voda isparava, so se kristalizuje i ostaje. Sve dok pustinjski vetrovi ne donesu pesak i prekriju gornji sloj soli, menjajući boju okoliša. Smenjuju se žuta i bela, ponegde i druge boje, koje svetlucaju i prelamaju se stvarajući čudesno lep odsjaj. Tako je, pojednostavljeno, nastalo slano jezero, kroz proces koji je trajao više milenijuma. Nekada kao depresija (ispod površine mora), danas 28 metara iznad. Posledice tih procesa uočavaju se u različitim bojama vode u kanalima, na njihovim ividama nataloženih solju, na iskopanim delovima…
