Tozer – GRAD BOJE ZLATA
Ako bismo iz središta Gabeskog zaliva, koji se u širokom luku uvlai u tinisko kopno, krenuli zamišljenom pravom linijom na zapad ka granici sa Alžirom, dočekao bi nas po mnogo čemu zanimljiv grad. Njegovo ime je Tozer, neki ga nazivaju i Tozeur., Rimljani su ga zvali Tozorus. U vreme vladavine Feničana i Rimljana preko Tozera je vodio put karavana iz Kartagine u crnu Afriku. Vraćali su se sa vrednim tovarima blaga u kojima je bilo i crno roblje, na koje podsećaju i njihovi potomci tamne puti.
Tozer – neodoljivi šarm fasada
Tozer je lep turistički grad, po mnogo čemu jedinstven i neponovljiv. Uokviruju ga jednobojno pustinjsko prostranstvo, obrisi ogromnog slanog jezera i oaze: jedna na njegovim obodima obogaćujući ga raskošnim zelenilom, ostale kilometrima udaljene na padinama Atlas planine.
Od ogromne ulazne kapije do njegovihh poslednjih kuća Tozer se predstavlja u posebnom i dopadljivom ruhu. Ograde, zidovi, fasade kuća, stambenih zgrada i hotela napravljeni su od jednobojnih cigala po pravilu žute boje, besprekorno uzidanih, sa diskretnim dezenima ili bez njih i bez presvlaćenja malterom. I sve potiču iz ovog grada darujući mu neodoljiv šarm.
Tozer – žuta fasadna cigla
Priča nas vraća u prošlost, koja je na svoj način prisutna i danas, kao dragoceno iskustvo i osobeno obeležje grada. Lepu tradiciju nastavlja oko 20 malih porodičnih fabrika za proizvodnju kvalitetne žute fasadne cigle. Oblikuju se od gline koja se doprema sa planine. Glina se obrađuje rukama i nogama, stavlja u male specijalne kalupe, suši na suncu, a zatim se peče u posebnim pećima koje se lože palminim lišćem. Proces traje dok cigle ne dobiju žutu boju (oko 10 sati). Ako se peku duže, boja prelazi u crveno. Nakon toga peći se otvaraju, cigle se hlade i transportuju do odredišta. I još jedna zanimljivost. Graditelji u Tozeru su lokalnim propisima obavezni da žute fasadne cigle ugrađuju u svoja zdanja, najčešće u fasade, kako bi zadržale prepoznatljiv izgled i imidž. Žute cigle iz obog grada, ponekad i u kombinaciji s crvenim, koriste se za gradnju načešće na jugu Tunisa, ali i u celoj zemlji, a kako potražnja prevazilazi ponudu, one se izvoze. Od njih su napravljena i mnoga znamenita zdanja u Zunisu, poput minareta i polukružnih lukova u Velikoj džamiji u Keruanu. Nekoliko neobičnih spomenika u Tozeru, od ulazne kapije monumentalnih dimenzija, do fontane, amfore i piramidalnog stuba načinjeni su od prepoznatljive domaće žute cigle: na kvadratni metar staje stotinu cigala kada se slažu jedna na drugu ili 60 ako se ređaju uspravno. Bilo kako bilo, žute cigle iz Tozera odavno su prestale da nose obeležja lokalnog građevinskog proizvoda.
