Tunis u I i II svetskom ratu
U Prvomsvetskom ratu Tunis je na strani saveznika: francuskoj armiji ustupio je 80.000 vojnika i 30.000 radnika.
Godine 1920. Na političku scenu stupaju Generalna konfederacija rada i snažna partija Destur. Nastojeći da promene tok istorije i odlože neumitno, Francuzi čine izvesne formalne ustupke koji ni izbliza ne ispunjavaju oslobodilačke težnje tuniskog naroda.
Na istorijsku pozornicu 1934. Stupa nova partija – Neodestur, koju je osnovao budući predsednik države Habib Burgiba („otac nacije“). Za dve godine uspela je da stvori mrežu od 400 ćelija i okupi oko 100.000 članova. Snaga otpora izražavana je masovnim štrajkovima, a za njihzovo gušenje Francuzi su korisitiloi i vojsku, koja je od jedna narasla na dve divizije (svaka sa oko 30.000 vojnika). Prilikom gušenja štrajkova ubijeno je na desetine Tunižana, a među uhapšenima bio je i Burgiba.
U Drugom svetskom ratu Tunis doživljava mnoga iskušenja. Od 1942. Je pod okupacijom nemačko-italijanskih snaga, da bi se već naredne godine na njegovom tlu odigrala višemesečna operacija (na prostoru oko grada Mereta), koja je predstavljala početak kraja rata na afričkom kontinentu. Bio je to sukob i dva poznata ratna generala – nemačkog Romela i britanskog Montgomerija, čije su trupe stigle iz Libije, uz snažno bombardovanje nemačke glavne baze u Gavesu. Uporedo, na severu su nastupale američke snage. Tuniski narod pružio im je podršku i pomoć. Snage sile Osovine su poražene, zemlja je pretrpela ogromnu štetu, a bombardovanjem iz vazduha posebno je razorena luka Bizerta.
Oslobođenje zemlje od fašizma nije donelo očekivanu slobodu, a nacionalno nezadovoljstvo kulminiralo je nakon svrgavanja tuniskog bega s vlasti 1943. Neodestur je okupio pola miliona ljudi, a Nacionalni kongres je 23.8.1946. prihvatio Deklaraciju nezavisnosti.
